Stvari, najpre. Predmeti bez značaja koji odjednom postaju nezamenljivi. Prostorije, odeća, nameštaj, tragovi navika.

Roman "Popis onoga što ostaje kad šuma izgori" Miklela Ruola sazdan je od tih ostataka. Njegova forma je inventar: pokušaj da se posle porodične tragedije popiše ono što je preživelo požar. Ali što je popis precizniji, to jasnije postaje da ono najvažnije ne može biti popisano.

Ruol piše bez patetike i bez velikih gestova. Bol se ovde ne objašnjava; on prebiva u predmetima, praznim mestima i sitnim radnjama koje nadžive svet kojem su pripadale. Upravo zato ovaj roman postiže retku emocionalnu snagu: govori o smrti neprestano govoreći o stvarima koje su ostale žive.

Jer posle požara ne ostaje samo pepeo. Ostaje popis.

I pitanje šta sa njim učiniti.