Kao hroničar neumoljivog kosmičkog urušavanja, gradi svetove koji se krune u vrtlogu zablude. Njegove monolitne, hipnotičke rečenice, sazdane od groteske, beznađa i humora, uvlače čitaoca u ritam propadanja, iščekivanja i obmane, ne dopuštajući mu bezbednu distancu.

Koračajući preko panonske kaljuge i kroz metafizičku pustaru, svoj rukopis je izbrusio do kristalne, beskompromisne preciznosti.

Zato što je „pisac-vizionar izuzetne snage i širokog glasovnog raspona, koji zastrašujućim, začudnim, šokantno komičnim i neretko razorno lepim scenama uokviruje tkivo savremene egzistencije”, 2015. godine proglašen je laureatom nagrade Man Booker International, a deceniju kasnije, za „upečatljivo i vizionarsko stvaralaštvo koje, usred apokaliptičnog užasa, potvrđuje suverenitet umetnosti”, nagrađen je Nobelovom nagradom za književnost.

Kao poslednji stražar ostaće na granici jezika, čak i ako se smisao, uteha i svetlost budu urušili. Njegova proza ne zaustavlja urušavanje niti nudi izbavljenje: prati ga do kraja, budna i precizna, do poslednjeg traga svetlosti.